Москва се одувек препознавала по златним куполама многобројних храмова и манастира, задужбина великих московских кнезова и руских царева. Отуда је добила епитет „златокуполна“. Све до изградње „модерне“ Москве, почевши од тридесетих година прошлог века, када су подигнута многа висока здања и разне пословне зграде, панорамом града су доминирали крстови на куполама и звоницима парохијских храмова и градских манастира. О томе нам сведочи древна пракса, својеврсно молитвено правило, да се сваки путник добронамерник, пре него што уђе у град Москву, најпре заустави на Гори поклоњења (Поклонная гора), и да се на том видиковцу, гледајући на куполе и крстове храмова, поклони свим светињама руске престонице. Тај обичај је настао из разлога што је Москва, осим што је била центар државне власти, важила и за град са највећим бројем најпоштованијих православних светиња.
Кроз сву своју историју, почевши од средине XII века, када се у историјским списима први пут помиње под својим именом, па све до данас, Москва је пролазила кроз периоде процвата, али и кроз периоде тешких искушења. Ратови, освајања, пљачке, најезде туђина али и унутрашњи преврати, налети масовних болести, епидемије и пожари, оставили су дубоке трагове на великом броју здања и умногоме одредили данашњи изглед главног града Руске Федерације. Након сваког пораза Москва је излазила као победник. У великој мери захваљујући благонаклоности владарских породица, кнежевских, великокнежевских и царских, Москва је постепено расла и напредовала, тако да се од маленог трговишта обликовао град, као оваплоћење руске уметности и духа.
Из године у годину, реке поклоника и туриста из целога света долазе у град Москву, како би се упознали са богатом историјом и културом овога града, и како би се дивили монументалним здањима и бајковитим црквама. Међу њима нимало не заостају ни поклоници из Србије, али и осталих земаља у којима живе и раде наши Срби. Иако је последњих година све више људи који долазе у посету Русији, поклоништво или ходочашће није нешто ново, нити је некаква „мода“ која постоји неколико година. У питању је древна и необавезна пракса људи у Цркви, тачније лични духовни подвиг, који је за свакога представљао унутрашњу потребу, да на изворима хришћанске духовности, своје срце напоји вером. За нас Србе, двери ходочашћа је још у XIII веку отворио Свети Сава, Први Архиепископ Српски, који је у два наврата посетио Свету Земљу. Свети Сава је омиљен и међу Русима, о чему сведоче и фреске са његовим, али и ликовима његовог оца Преподобног Симеона Мироточивог и Светог кнеза Лазара, које су још у XVI веку, а по жељи руског цара Ивана IV Грозног, насликане на сводовима Архангелске саборне цркве Московског кремља.
На скоро сваком педљу руске земље налазе се света места, од којих су сва, без изузетка, намољена животима подвижника и натопљена мученичком крвљу руских исповедника. Москва, заједно са Подмосковљем и Свето-Тројице Сергијевом лавром, истински је центар руске духовности, црквене уметности, културе и духовног образовања у целој Русији. Само на територији града Москве налази се четрнаест активних манастира, седам мушких и седам женских обитељи, док број храмова прелази хиљаду. Велики број моштију светих: Преподобног Сергија Радоњешког, Светог Алексија Митрополита Московског, Светог Данила Московског, Светог Петра Митрополита Кијевског и Московског, Светог Димитрија Донског, Светог Филарета Митрополита Московског, Свештеномученика Тихона Патријарха Московског, Блажене Матроне Московске, као и чудотворних икона Пресвете Богородице: Владимирске, Казанске, Иверске, Смољенске, Донске, Грузијске, Богољубске-Московске, Всјех скорбјашчих радост и Взисканије погибших, сведоци су вишевековног исповедања православне вере под руководством Руске православне цркве.
О важности поклоништва и посећивању светих места говоре и речи блаженопочившег патријарха руског Алексеја II: Припадајући коленопреклоно светињама, обратимо – пре свега, наша срца ка Свемилостивоме Богу. Сваком следбенику Господа Исуса Христа, упућене су Његове речи: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу“ (Мк 16, 15). Ми смо призвани да сведочимо о истинама Светог Православља, целокупним својим животом, како бисмо – по речима Светог писма, постали подобни Сину Божијем, Који није дошао у свет само због тога „да му служе, него да служи“ (Мт 20, 28), „јер Бог који рече да из таме засија светлост, Он засија у срцима нашим ради просветљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа“ (2 Кор 4, 6). Нека би нас све укрепио Господ, у љубави једних према другима и у верности Његовој Светој Цркви.
Књига која се налази пред вама, представља прво потпуно издање посвећено светињама града Москве на српском језику. Њен наслов „Православна Москва“, обухвата историјате свих московских манастира, значајнијих храмова и капела, приповести о моштима светих и чудотворним иконама, затим пружа увид у савремено стање духовних школа, и напосе, садржи и описе колекција оних важнијих музеја у Москви који поседују богате колекције икона и црквених предмета. Узимајући у обзир важност Свето-Тројице Сергијеве лавре, те великог броја светиња које се вековима у њој чувају, посебан додатак у књизи је посвећен овом, најзначајнијем центру православне духовности у Русији. Књига је писана и опремљена у форми водича кроз светиње руске престонице у нади да ће бити од велике помоћи нашим поклоницима у њиховом сналажењу по Москви и упознавању са богатом руском духовношћу и културом.
Аутор
