Пред читаоцем је књига која нас води кроз престони град Руске Федерације – Москву и њене знамените светиње које на најбољи и најаутентичнији начин представљају један православни хришћански народ и његову Цркву. Без обзира да ли смо имали прилику да посетимо Москву, ово дело Преосвећеног Епископа Антонија је добро дошло: за оне који су тамо били, ово је добар подсетник; за оне који нису били тамо, ово је изванредан духовни водич који на веома конкретан, сажет и свима приступачан начин дочарава непролазне и вечне духовне вредности којима живи православни руски народ. Има једна стара изрека која каже: ако први пут дођемо у један град и желимо да сазнамо све о народу који живи у том граду, довољно је да посетимо храм – да видимо како се моли и каквом вером живе његови становници, и све ћемо знати о том народу. То је управо опитно показано на примеру града Москве и њених светиња.
Град Москва има четрнаест манастира и око хиљаду храмова. Сваки манастир је представљен једним кратким историјским казивањем од његовог оснивања: ко су његови ктитори, знаменити игумани и подвижници, које се највеће светиње и драгоцености чувају у манастиру: Свете мошти, чудотворне иконе, друге знаменитости, као и прилике у којима се манастир данас налази. Сви текстови су пропраћени одговарајућим иконама, илустрацијама, које понекад више и јасније говоре саме по себи.
Кроз приказ светиња неизбежно је изнета и историја Руске Цркве од тренутка покрштавања овог словенског народа до најновијих времена. На свом историјском путу руски народ и његова Црква имали су знамените духовне успоне; претрпели су инвазије и пустошења, али су опстали као православни хришћански народ којем је главни оријентир и духовни водич све време била православна хришћанска вера. У мирним временима живели су и подвизавали се велики подвижници – аскете, које је Господ прославио и који су својим животом без обзира на, понекад и тешка времена и искушења, Господа прославили. У временима немира и смутњи, велики духовници били су спремни и свој живот су жртвовали Христа ради, попут древних хришћанских мученика и исповедника вере. Тако су својим личним примером широм руских земаља показали и доказали да су, у ствари, најдубљи и најтрајнији духовни трагови – они надживљавају и време и простор и све недаће овога света и уписују се у Књигу вечности.
Преосвећени Владика Антоније као писац овог дела или, боље рећи, као живи сведок који је духовно стасавао у московским духовним училиштима, својим примером најбоље сведочи о ономе чиме духовно живи православни Руски народ. Ово дело је нека врста духовне енциклопедије која у себи сажима све епохе и времена кроз која је прошао руски народ. Има, то није тешко приметити, много чега заједничког нама православним Србима и Русима, када је реч о нашој заједничкој духовној прошлости. Имали смо, мање више, скоро иста искушења која смо побеђивали и савладавали захваљујући опстанку и истрајавању у животу по Јеванђељу, јер без обзира на сва искушења и невоље „све могу у Христу Господу Који ми снагу даје.“ Наравно, о сваком од манастира и храмова или чудотворних икона који су овде представљени могу се написати, и већ постоје, опсежне и стручне научне студије. О свима њима већ постоји опширна библиографија са богатим референцама и критичким апаратом који упућују на изворе, домаћу и страну литературу, али је исто тако важно, и ништа мање није лако укратко и сажето презентовати све светиње, како је то овде учинио Преосвећени Владика. Као старешина Подворја Српске цркве у Москви скоро двадесет година, наш писац духовно созерцава сву лепоту, дубину и спасоносно сачувано видљиво духовно искуство светиња великог града Москве. За нас који ово читамо то је својеврсна молитва и духовни дар и поклон. Читајући ово и гледајући, и сами постајемо живи учесници вечне и непролазне духовне и спасоносне лепоте коју су својим животом и подвизима исписали Светитељи, Исповедници, Мученици и Новомученици, чијим светим молитвама да Господ и нас учини и приброји да постанемо саучесници вечних и непролазних добара у Светој Животворној и Нераздељивој Тројици, Оца и Сина и Духа Светога, Амин!
протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић