О аутору

Епископ моравички Антоније (Пантелић) је рођен 23. јула 1970. године у Ваљеву (Србија), од оца +Радована и мајке Јелке (рођене Милићевић). Основну школу (Илија Бирчанин) је завршио у Причевићу код Ваљева, након чега (као клирик Епархије жичке) уписује богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године.

Као ученика богословије, замонашио га је (у чин мале схиме) 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). У чин јерођакона рукоположен је у манастиру Жичи у храму Вазнесења Господњег 1989. године, а у чин јермонаха 5. јануара 1991. године у храму Светог Саве у манастиру Жичи, такође епископ жички Стефан (Боца).

Године 1992, на предлог епископа жичког Стефана (Боце), а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент генерације, био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије (од 31. маја 1996. године), јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.

По повратку из Русије (1996. године), унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна.

На предлог митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија (августа месеца 2000. године) за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске, и то као сабрат манастира Добруна код Вишеграда.

Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела (на Божић 2001. године).

На предлог патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао (јануара 2002. године) протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај (Мрђа) је 17. марта 2002. године, у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи, произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита.

На предлог патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа патријарха српског, са титулом епископа моравичког.

Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја: Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Митрополита дабро-босанског Николаја и митрополита верејског Евгенија (Руска Православна Црква), као и епископа: шабачког Лаврентија, зворничко-тузланског Василија, банатског Никанора, бачког Иринеја, осечко-пољског и барањског Лукијана, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Филарета, далматинског Фотија, полошко-повардарског Јоакима, будимљанско-никшићког Јоаникија, горњокарловачког Герасима, аустралијско-новозеландског Иринеја, хвостанског Атанасија и јегарског Порфирија. У препуном храму Саборне цркве у Београду, поред архијереја је саслуживало и преко 30 јеромонаха, јерођакона и свештеника из Српске и Руске Православне Цркве. Светој архијерејској Литургији присуствовало је више стотина верника, као и многе званице.

Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви, успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской православной церкви“.

Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије.

Од 2003. године, Епископ Антоније је предавао на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је до избора у звање декана 2018. године био и управник Kатедре за литургијско богословље.

Одлуком Научног већа Московског православног универзитета Светог Јована Богослова (редовна седница од 16. јула 2018. године), Епископ Антоније је постављен за Декана Филозофско-богословског факултета Московског православног универзитета у Москви. На поменутој дужности се налазио све до 01. јула 2022. године.

Докторску дисертацију, под називом ”Односи Српске и Руске православне цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске православне цркве” (”Отношения Сербской и Русской Православных Церквей в 1944-1950 гг. в материалах архивов России и Русской Православной Церкви”), успешно је одбранио 07. јуна 2019. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка).

Епископ Антоније је викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви при Патријарху московском и целе Русије.

Одликовања:

  1. Орден Светог и благоверног кнеза моравског Ростислава Православне Цркве Чешких земаља и Словачке (III степен) – од Блажењејшег Митрополита чешких земаља и словачке г. Николаја (22. маја 2004. год.);
  2. Орден Преподобног Сергија Радоњешког Руске Православне Цркве (III степен) – од Партијарха московског и целе Русије г. Алексеја II (23. јула 2005. год.);
  3. Медаља за храброст – од Командира војске одреда козака (18. јануара 2006. год.)
  4. Орден Светог и благоверног кнеза Александра Невског (II степен) (19. јануара 2006. год.);
  5. Грамата благодарности за унапређење и очување културно-историјског наслеђа таганске области – од Директора таганске области (2007. год.);
  6. Орден За службу отаџбини (III степен) – од Савета за друштвене награде Руске Федерације (08. јануара 2007. год.);
  7. Орден За веру и верност (I степен) – од Комитета за награде Руске Федерације (06. маја 2007. год.);
  8. Почасни знак Савезног уједињења Заштитника отаџбине (I степен) – од Савета војних ветерана Русије и Белорусије (14. јуна 2007. год.);
  9. Орден Кантакузине Катарине Бранковић (I реда) – од Митрополита загребачко-љубљанског г. Јована (19. августа 2007. год.);
  10. Орден За заслуге пред отаџбином и козачеством (II степен) – од Руског наградног комитета (12. септембра 2007. год.);
  11. Грамата са медаљом благодарности за плодотворни труд на њиви православног образовања у духовне просвете – Синодалног одела религиозног образовања и катихизације РПЦ (2008. год.);
  12. Медаља за Веру и отачаство (I степен) – од Вице-Председника Академије Безопасности (07. марта 2008. год.);
  13. Орден За мир и дружбу – од Националног комитета друштвених нафграда Руске Федерације (04. септембра 2008. год.);
  14. Почасни знак Војномедицинске академије Београд-Србија – од Начелника ВМА генерала-мајора проф. др. Миодрага Јефтића (11. јуна 2009. год.);
  15. Грамата за усрдан труд у славу Свете Цркве од Митрополита архангелског и холмогорског Даниила (17. децембра 2012. год.);
  16. Грамата За заслуге пред Украјинском Православном Црквом у част прославе 1025-годишњице од Крштења Кијевске Русије – од Украјинске Православне Цркве (28. јун 2013. год.);
  17. Златни орден на ленти За унапређење уметности – од Руске Академије Уметности Руске Федерације (05. јула 2013. год.);
  18. Орден Светог равноапостолног кнеза Владимира (II степен) – од Руске Православне Цркве (17. јула 2013. год.);
  19. Јубиларна медаља Синода Белоруске Православне Цркве у част прославе 1025-годишњице од Крштења Кијевске Русије – од Митрополита минског и слуцког и Патријарашког егзарха за Белорусију (29. јула 2013. год.);
  20. Орден Митрополита Гаврила Бенулеску – од Православне Цркве Молдавије (03. септембра 2013. год.);
  21. Грамата За активно учешће у духовно-моралном васпитању војника и морнара балтијске флоте – од Комаданта балтијске флоте (22. марта 2014. год.);
  22. Грамата За велики лични удео у васпостављању духовних вредности отачаства и његових оружаних сила – од Главног комаданта војно-морске флоте (08. априла 2014. год.);
  23. Грамата За активно учешће у изградњи пловећих војних храмова за потребе војно-морске флоте – од Главног комаданта војно-морске флоте (31. јула 2014. год.);
  24. Почасни орден поводом 130-годишњице екатеринбуршке епархије – од Митрополита екатеринбуршког и верхотурског г. Кирила (06. фебруара 2015. год.);
  25. Јубиларна медаља Руске Православне Цркве поводом 1000-годишњице од представљења равноапостолног великог кнеза Владимира – од Патријарха московског и целе Русије г. Кирила (20. јула 2015. год.);
  26. Медаља За допринос борби за мир – од Светског добротворног фонда “Деца и омладина против тероризма и екстремизма” (03. августа 2015. год.);
  27. Почасна грамата поводом празновања 70-годишњице од обнављања Санкт-Петербуршке духовне академије – од Ректора Санкт-Петербуршке духовне академије и архиепископа петергофског г. Амвросија (09. октобра 2016. год.);
  28. Орден Кирила и Методија Православне Цркве Чешких земаља и Словачке (I степен) – од Блажењејшег Митрополита чешких земаља и словачке г. Ростислава (16. септембра 2016. год.);
  29. Јубиларна медаља Руске Православне Цркве поводом 100-годишњице од обнове патријараштва у РПЦ – од Патријарха московског и целе Русије г. Кирила (01. децембра 2017. год.);
  30. Орден Светог мученика Епископа Горазда Православне Цркве Чешких земаља (II степен) – од Блажењејшег Архиепископа прашког и чешких земаља г. Михаила (03. децембра 2017. год.);
  31. Орден Светог и благоверног кнеза моравског Ростислава Православне Цркве Чешких земаља и Словачке (II степен) – од Блажењејшег Митрополита чешких земаља и словачке г. Ростислава (05. јула 2018. год.).
  32. Почасни знак ”Истицање у раду” од фонда ”Светог мученика Бонифација” (10. децембра 2018. год.).
  33. Јубиларни орден Светог Рафаила Бруклинског (I степен), поводом 100-годишњице од упокојења  – од Митрополита источноамеричког и њујоршког г. Илариона (01. фебруара 2019. год.).
  34. Почасна медаља посвећена 1.150-годишњици од упокојења Светог и равноапостолног Кирила (05. јула 2019. год.).
  35. Највише одликовање Оделења за спољне црквене послове Руске православне цркве – медаља Светог Марка Ефеског I степена (12. јула 2020. год.).
  36. Указом Председника Руске Федерације (од 20. јула 2020. год.), а за велики допринос у унапређењу духовних и културних веза и активни просветитељски рад, награђен Орденом пријатељства.
  37. Орден Руске православне цркве – Светог Алексија Митрополита Московског III степена (23. јула 2020. год.).
  38. Почасни знак московског Сретењског манастира, од стране намесника манастира Архиепископа верејског Амвросија, поводом 50. рођендана (28. јула 2020. год.).
  39. Благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, и Епископа тројицког Панкратија – намесника Спасо-Преображенског Валамског ставропигијалног мушког манастира, владика Антоније је удостојен високе награде ове древне монашке обитељи: ордена Преподобног Германа Аљаског – валамског подвижника у Америци (06. септембра 2020. год.).
  40. Орден Украјинске православне цркве – Светог и благоверног кнеза Владимира I степена (11. новембра 2021. год.).

Објављене књиге:

  1. Православна Москва (водич кроз православне светиње руске престонице)
  2. Отношения Сербской и Русской Православных Церквей на основании документов российских архивов
  3. Святые земли сербской
  4. У загрљају Богородичиног града
  5. Свидетель истории и живой голос традиции

Преводи:

  1. “Померање граница срца” Архиепископа верејског Амвросија (Јермакова)
  2. “У шта верују православни хришћани” Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева)
  3. “Запитајмо се о будућности човечанства” Патријарха московског и све Русије Кирила

У припреми:

  1. Превод “Тајна предивних дела” Митрополита тверског и кашинског Амвросија

Званични “Twitter” налог Епископа Антонија: https://twitter.com/epAntonije