О аутору

Митрополит Иларион (у свету Григорије Валериевич Алфејев) рођен је 24. јула 1966. године у Москви. Од 1973. до 1984. године је учио композицију и свирање виолине у московској средњој специјалној музичкој школи. Са петнаест година постао је чтец у цркви Васкрсења у Москви. Као ипођакон Митрополита волоколамског Питирима (Нечаева), од 1983. године се нашао на послушању у Издавачком одељењу Московске Патријаршије. Годину дана касније, а након завршетка школовања, уписао се на Московски државни конзерваторијум.  Од 1984. до 1986. године служио је војску.

У јануару 1987. године добровољно је напустио студије на Московском конзерваторијуму и постао искушеник Светодуховског манастира у Виљнусу. Ту је 19. јуна 1987. године пострижен и замонашен од стране Архиепископа Виљнуса и Литваније Викторина, добивши име по Светом Илариону Новом (празнује се 6/19 јуна). Три дана касније 21. јуна, рукоположен је у чин јерођакона. Благословом Архиепископа Виљнуса и Литваније Викторина, 19. августа 1987. године рукоположен је у чин јеромонаха од стране Архиепископа уфимског и стерлитамакског Анатолија (сада Архиепископ керченски). Од 1988. до 1990. године служио је као настојатељ храмова широм епархије. Године 1990. именован је настојатеља Саборне цркве Светих Благовести у Каунасу. Године 1990. као делегат своје епархије учествовао је у раду Помесног сабора Руске православне цркве. Године 1989. дипломирао је на Московској духовној семинарији, а 1991. на Московској духовној академији стиче звање кандидата богословља. Године 1993. завршио је постдипломске студије на Московској духовној академији.

Од 1991. до 1993. године предавао је Омилитику, Свето Писмо Новог Завета, Догматику и Грчки језик на Московској духовној академији. Од 1992. до 1993. године предавао је Нови Завет на Православном Светотихоновском богословском институту и Патрологију на Руском православном универзитету Светог апостола Јована Богослова. Године 1993. одлази на Оксфордски универзитет, где је под руководством Епископа диоклијског Калиста (Вера) радио докторску дисертацију на тему Свети Симеон Нови Богослов и православно Предање. Године 1995. докторирао је на Универзитету Оксфорд и стекао звање доктора философије.

Од 1995. године радио је у Одељењу за спољне црквене везе Московске Патријаршије, а од августа 1997. до почетка 2002. године на челу је Секретаријата за међухришћанске односе. Од 1995. до 1997. године предавао је Патрологију у богословијама, смољенској и калушкој. Године 1996. предаје Догматско богословље у Православној богословији Светог Германа на Аљасци (САД). Од јануара 1996. године члан је свештеничког братства храма Свете великомученице Екатарине у Москви (Подворје Православне Цркве у Америци). Од 1996. до 2004. године био је члан Синодске богословске комисије Руске православне цркве. Од 1997. до 1999. године предавао је Догматско богословље у Богословији Светог Владимира у Њујорку (САД) и Мистичко богословље Источне Цркве на Богословском факултету Универзитета у Кембриџу (Велика Британија). Године 1999. на Богословском институту Светог Сергија у Паризу стекао је звање доктора теологије.

На Васкрс 2000. године у цркви Свете Тројице у Москви, Митрополит смољенски и калињинградски Кирил произвео га је у чин игумана. Одлуком Светог Синода од 27. децембра 2001. године изабран је за Епископа керченског, викара епархије сурошке. На празник Рођења Христовог 2002. године, у Успењском саборном храму у Смољенску Митрополит смољенски и калињинградски Кирил одликује га чином архимандрита. Недељу дана касније, 14. јануара 2002. године, у московском Храму Христа Спаситеља хиротонисан је у чин епископа. Хиротонијом је началствовао блаженопочивши Патријарх московски и све Русије Алексеј II, уз саслужење десеторице епископа.

Одлуком Светог Синод од 17. јула 2002. године именован је за Епископа подољског, викара епархије московске, и главног представника Руске православне цркве у европским и међународним институцијама. Одлуком Светог Синода од 7. маја 2003. године именован је за Епископа Беча и Аустрије са привременим управљањем епархијама у Мађарској. Такође, изабран је и за представника Руске православне цркве при европским институцијама у Бриселу.

За доцента на Богословском факултету Универзитета у Фрибургу (Швајцарска), на катедри за Догматско богословље, изабран је 1. фебруара 2005. године. Исте године, 24. августа 2005. године, добио је Макаријевску награду за рад Света тајна Цркве.

Дана 31. марта 2009. године Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил и Свети Синод именују га за председника Оделења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, као и за сталног члана Светог Синода, са титулом епископа волоколамског и викара Патријарха московског и све Русије. У исто време именован је за ректора новооснованог Центра за постдипломске студије Московске патријаршије Свети Кирило и Методије. За настојатеља Храма чудотворне иконе Пресвете Богородице Всјех скорбјашчих радост у Москви именован је 9. априла 2009. године. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил произвео га је 20. априла 2009. године у чин архиепископа, а 1. фебруара 2010. године у чин у митрополита.

Дана 28. маја 2009. године постаје члан Савета за сарадњу са верским удружењима под управом Председника Руске Федерације. За члана Патријаршијског савета за културу постављен је 26. јула 2010. године. Члан Савета фонда Руски свет постаје 13. јануара 2010. године.

За члана Патријаршијског савета за културу изабран је 26. јула 2010. године постаје. Дана 22. марта 2011. године постаје члан Високог црквеног савета, а 5. октобра 2011. године председник Синодске библијско-богословске комисије. За председника међуресорне координационе групе за наставу теологије на универзитетима је именован 25. децембра 2012. године. Дана 25. децембра 2013. године постављен је за председника Координационог центра за развој теолошке науке у Руској православној цркви. Одлуком Светог Синода од 24. децембра 2015. године постављен је за представника Руске православне цркве у Међурелигијском савету Русије. Такође, председник је Савета за одбрану дисертација из богословља при Министарству просвете и науке Руске Федерације.

Академска звања и дипломе:

Доктор философије Универзитета у Оксфорду (1995)
Доктор богословља Богословског института Светог Сергија у Паризу (1999)
Доктор философски наука (2016)
Професор Московске духовне академија (2011)
Професор Фрибуршког универзитета, Швајцарска (2011)
Шеф катедре богословља НИИЯУ «МИФИ» (2012)
Почасни доктор Руског државног друштвеног универзитета (2010)
Почасни доктор богословља Богословског факултета Универзитета у Каталонији (2010)
Почасни професор Руске хришћанске хуманистичке академије (2010)
Почасни доктор Петроградске духовне академије (2011)
Почасни доктор богословља Богословског факултета Универзитета у Лугану (2011)
Почасни доктор Прешовског универзитета, Словачка (2011)
Почасни доктор богословља Минске духовне академије (2012)
Почасни доктор богословља Универзитета у Виланову, САД (2012)
Почасни доктор Духовне семинарије Nashotah House, САД (2012)
Почасни професор Уралског државног конзерваторијума М.П. Мусорски (2012)
Почасни професор Уралског рударског универзитета (2014)
Почасни доктор Великотрновског универзитета Светих Ћирила и Методија (2014)
Почасни доктор богословља Академије Светог Владимира, Њујорк, Сад (2014)
Почасни доктор Московског државног лингвистичког универзитета (2017)
Почасни доктор Богословског факултета у Апулији, Италија (2017)
Почани професор Московског државног педагошког универзитета (2017)
Почасни професор Московског државног универзитета М. В. Ломоносов (2018)
Почасни доктор Дипломатске академије Министарства иностраних послова Руске Федерације (2018)
Почасни доктор Универзитета у Београду (2018)
Члан Савеза композитора Русије.

Публикације

Аутор је више од 1000 публикација, укључујући оне из Новог Завета, патрологије, догматског богословља и црквене историје, као и преводе дела Светих отаца са грчког и сиријског језика. Неки од наслова ауторских књига митрополита Илариона су: Тајна вере. Увод у догматско богословље (1996), Живот и учење Светог Григорија Богослова (1998), Духовни свет Светог Исака Сирина (1998), Свети Симеон Нови Богослов и православно Предање (1998), Православна теологија на прелазу векова (1999), Свете тајне Цркве (два тома, 2002), У шта верују православни хришћани – Катихетске беседе (2004), Православље (у два тома, 2008-2009), Патријарх Кирил. Живот и поглед на свет (2009). Исус Христос. Живот и учење (шест томова, 2016-2017), Проповеди (три тома, 2016-2017), Апостол Павле. Биографија (2017), Апостол Петар. Биографија (2018.), Благодат и закон. Тумачење Посланице Светог апостола Павла Римљанима (2018). Литургија (2018).

Музичка дела

Аутор је више музичких дела: Божанствена Литургија и Свеноћно бденије, симфонија Песма успона за хор и оркестар, ораторијум Страдање по Матеју за солисте, хор и оркестар, Божићни Ораторијум за солисте, хор дечака, мешовити хор и симфонијски оркестар.

Поред писане речи и музичких дела, Митрополит Иларион је приредио и преко педесет документарних филмова. На основу музичког комада Страдање по Матеју Митрополита Илариона, руски режисер Павле Лунгин је 2012. године снимио филм „Режисер“.