Пред нашим читаоцима је још једно драгоцено књижевно дело, настало као плод племенитог духовног прегалаштва блаженопочившег Епископа моравичког Антонија (Пантелића). Посвећено је блаженом сећању на одређене личности, а истовремено и подсећању на рад његовог аутора као полодоносног делатеља на њиви Господњој. Свако дело највише говори, пре свега о себи самом, а потом и о свом творцу или аутору. Сви се ми најбоље огледамо у својим текстовима, јер увек чинимо и радимо оно што нам је блиско и приступачно, због чега су сва наша дела заправо најбоља слика и одраз нас самих. Сам назив књиге Кад су свеци ходили земљом – сећање на црквене личности које су обележиле једну епоху указује на речи пророка и псаломписца Давида, који у више наврата понавља речи: „У вечни спомен (сећање) биће праведник, и праведник ће од вере жив бити“ (Пс 111, 6).
Владика Антоније, као дете побожних родитеља који су припадали познатом духовном покрету – православној народној хришћанској заједници или богомољцима између два светска рата – понео је из куће изворну и темељну побожност којом је и сам живео, којој је друге поучавао и коју је у
другима препознавао и као такву овековечио и у овом свом писаном делу, које су приредили његови сарадници и духовна деца. Почивши Владика је писао о људима, личностима које је лично познавао, који су утицали на његов духовни развој, с којима се дружио и, што је најважније за све нас, својим сећањима на њих и њих је овековечио, не само као пуко подсећање и приповедање већ као плодно духовно наслеђе на којем се могу духовно васпитавати и уздизати нараштаји који долазе.
Оваквим својим радом и духовним подвигом Владика само следује већ виђеним делима древних Отаца Цркве. Имамо, рецимо, Блаженог Јеронима, који је наш земљак, рођен у околини данашњег Босанског Грахова, који је око 393. године написао своје познато дело Књига о славним људима, у
којем је донео кратке животописе 135 Светих Отаца и подвижника у прва четири века ране Цркве (Блажени Јероним, Књига о славним људима, превод са латинског Душице Петровић, Београд 2016). Слично овом је и дело Блаженог Теодорита Кирског Богољубива историја (у преводу са старогрчког протојереја Радомира В. Поповића, Београд 2020) у којем доноси 30 житија Светих столпника, који су се подвизавали на литицама, врховима стена и стубовима у Сирији. Овим и многим другим делима обогаћиван је духовни живот Цркве и верном народу су показивани живи примери и узори живота по вери оних који су Бога прослављали и које је Бог прославио још овде на земљи.
Ово дело је по много чему оригинално и изворно, јер из прве руке говори о духовницима и духовним лицима нашег времена, од којих многе и ми познајемо, а овде их има око тридесет. Сви су они блистали својим животом и делима по вери православној у другој половини XX и почетком XXI века. Ту су монаси, архимандрити, игумани наших великих манастира; ту су патријарси, митрополити и епископи који су својим личним примером проповедали више од изговорених
или написаних речи; ту су такође и неки од професора у нашим Богословијама које њихови ученици имају као духовне узоре и примере којима се и сами руководе у свом свештено-пастирском раду. Има и неколико жена подвижница које су својом духовном и молитвеном скромношћу и ревношћу оставиле дубок траг у души нашег Владике Антонија, а које
је он овде овековечио. Излагања у овој књизи су пропраћена, што је веома корисно и важно, богатим напоменама или фуснотама испод текста које обогаћују дело драгоценим подацима о свим личностима и догађајима из новије историје и Српске и Руске православне цркве.
Личност и дело блаженопочившег Владике Антонија биће овековечено и у овој књизи, као и у другим његовим радовима и подухватима које је оставио иза себе. Допринео је обнови и напредовању Подворја наше Цркве у Москви, где је провео најплодније године свог скромног, подвижничког и благородног живота. Као ученик Московске духовне академије у Троице-Сергијевој лаври, много је учинио на сарадњи Српске и Руске православне цркве. Дело које је
пред нама обогаћено је и духовним личностима неколико Руса, јерараха и лаика, с којима је годинама сарађивао и доприносио приснијим везама и односима православних Руса и Срба, и у земљи и у расејању.
Ово књижевно дело по својој форми представља Синаксар, сабрана у скраћеном и сажетом облику житија Светих, који је вековима присутан и одомаћен у православној богословској литератури. Поред опширних и детаљних житија Светих имамо, Богу хвала, и скраћена житија Светих за
свакодневну употребу по црквеном календару за сваки дан у години или, како Руси кажу, „настољнују књигу“, а то је она књига коју не одлажемо на полицу већ је држимо на столу, пошто је читамо често, јер нам служи за свакодневну духовну поуку и подсећање. Дела овакве врсте својствена су само онима који су и сами духовно обогаћени, тако да се и овде испуњава она добро позната изрека „Слично се познаје сличним“, која у контексту Владике Антонија и његовог дела које је пред нама има сасвим одређено значење да о светима и преподобнима могу да размишљају и пишу они који им у њиховим хришћанским врлинама следују. На овај начин је Владика Антоније у ствари само испунио пастирски савет и упутство Светог апостола Павла својој духовној деци да увек треба незаборавно да се сећају својих учитеља у вери као оних који су им показали пут спасења и
да следују њиховом примеру: „Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију, гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову“ (Јев 13,7). Објављујући ову књигу и ми се подсећамо у својим молитвеним мислима аутентичног јеванђелског подвига и пута који је прошао наш Владика.
На крају, дело и подвиг блаженопочившег Владике Антонија може се упоредити са речима Давидовог Псалма у којем се за побожног и врлинског мужа-човека каже: „И биће као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје, и лист његов неће отпасти, и све што ради преуспеће“ (Пс 1, 3). Тако плодоносно дрво на духовном животворном источнику био је и остао блажене успомене достојан „цветоносни“ (на старогрчком језику ἀνθοφόρος, anthophóros) Владика Антоније (Пантелић). Нека га Господ настани у обитељима вечног Царства са свима Светима који су Му од памтивека угодили. Амин!
Протојереј-ставрофор Радомир В. Поповић
